Ova utvara dobila je nadimak neutrino neutron plus bambino. Izgledalo je da nema nade da će ikada biti registrovan jedan tako nepostojan entitet; ali, 1956. godine, zahvaljujući velikom majstorstvu instrumentacije, fizičari su uspeli da uhvate prvih nekoliko primeraka. Bio je to trenutak trijumfa i za teoretičare, čije su neverovatne jednačine na taj način bile potvrđene.
Ostatak sveta nije za to znao, niti je mario; ali tog trenutka otpočelo je odbrojavanje do sudnjeg časa.
3. VAROŠKO VEĆE
Operativnost Tarnine lokalne komunikacione mreže nikada nije premašala devedeset pet procenata ali, sa druge strane, nije se ni spuštala ispod osamdeset pet postotaka u bilo kom trenutku. Poput najvećeg dela tehnološke opreme na Talasi, ovu mrežu takođe su projektovali davno umrli geniji, tako da je neki katastrofalan krah bio doslovce nemoguć. Čak i kada bi mnogo sastavnih delova zakazalo, sistem bi nastavio da funkcioniše srazmerno valjano, sve dok kvarovi ne bi nekoga dovoljno razljutili da ga nagnaju da se lati posla i otkloni ih.
Inženjeri su to nazivali ljupka degradacija. Bio je to izraz koji je, kako je primetio neki cinik, prilično tačno opisivao lasanski način života.
Prema središnjem kompjuteru, operativnost mreže sada se kretala negde oko normalnih devedeset odsto, a gradonačelnica Voldron rado bi bila pristala i na manje. Najveći broj meštana pozvao ju je tokom proteklih pola časa, dok se bar pedesetoro odraslih i dece vrzmalo po sali veća; toliko ljudi, međutim, nikako nije moglo da se udobno smesti unutra, a kamoli još i da sedne. Kvorum za kakav običan sastanak iznosio je dvanaest prisutnih, ali ponekad su bile potrebne drakonske mere da se sakupi čak i taj broj živih duša na jednom mestu. Ostalih pet stotina šezdeset žitelja Tarne više je volelo da posmatra i glasa, ukoliko bi im neka stvar izgledala dovoljno zanimljiva u udobnosti vlastitih domova.
Bila su takođe dva poziva od oblasnog guvernera, jedan iz predsednikove kancelarije i jedan od informativnog servisa Severnog Ostrva; svi su se oni oglasili istim, potpuno suvišnim zahtevom i svako je dobio isti, kratak odgovor: Razume se, javićemo vam ako se išta dogodi i hvala na interesovanju.
Gradonačelnica Voldron nije bila ljubitelj uzbuđenja i njena srazmerno uspešna karijera lokalnog upravnika temeljila se na veštini da ih izbegava. Ponekad je to, razume se, bilo nemoguće; njen veto, naime, teško da bi odvratio uragan iz 09. godine, koji je sve do sada predstavljao najistaknutiji događaj stoleća.
Tišina, molim! uzviknu ona. Rina ostavi te školjke neko se dobro pomučio da ih namesti! Uostalom, već je vreme da budeš u postelji! Bili dole sa stola! Smesta!
Iznenađujuća brzina kojom su ova naređenja izvršena pokazivala je da su, bar jednom, meštani nestrpljivo očekivali šta gradonačelnica ima da im kaže. Ona prekide uporno piskutanje telefona koji je nosila oko ručnog zgloba i upravi poziv na centar za poruke.
Iskreno govoreći, ne znam mnogo više od vas a i sva je prilika da neće biti novih informacija još nekoliko časova. Ali sigurno je da je posredi bila nekakva svemirska letelica i da se već nalazila u atmosferi kada je prošla iznad nas. Budući da ne postoji nijedno drugo mesto na Talasi gde bi mogla poći, nema druge do da se ranije ili kasnije vrati do Tri Ostrva. A do tada bi, ukoliko bude obišla planetu, moglo proteći više časova.
Da li se pokušalo sa uspostavljanjem radio-veze? upita neko. Jeste, ali bez uspeha.
Ceo skup utonu za trenutak u tišinu; a onda većnik Simons, glavni oponent gradonačelnice Voldron, prezrivo šmrknu.
To je smešno. Ma šta mi pokušali, oni nas mogu pronaći za desetak minuta. Uostalom, oni verovatno tačno znaju gde se nalazimo.
Potpuno se slažem sa većnikom, uzvrati gradonačelnica, rešena da iskoristi ovu neuobičajenu priliku. Svaki kolonijski brod sigurno će imati karte Talase. One su možda stare i hiljadu godina ali na njima će se nalaziti obeleženo mesto Prvog Spuštanja.
Potpuno se slažem sa većnikom, uzvrati gradonačelnica, rešena da iskoristi ovu neuobičajenu priliku. Svaki kolonijski brod sigurno će imati karte Talase. One su možda stare i hiljadu godina ali na njima će se nalaziti obeleženo mesto Prvog Spuštanja.
Pretpostavimo samo pretpostavimo da su posredi neki tuđinci.
Gradonačelnica uzdahnu; mislila je da se ta teza ugasila sama od sebe pre mnogo stoleća.
Nema nikakvih tuđinaca, uzvrati ona odlučno. Bar ne takvih koji bi bili dovoljno inteligentni da preduzmu međuzvezdana putovanja. Razume se, ne možemo biti sto odsto sigurni ali Zemlja je vršila traganja tokom hiljadu godina svim zamislivim instrumentima.
Postoji još jedna mogućnost, umeša se Mirisa, koja je stajala sa Brantom i Kumarom u dnu sale. Sve glave se okrenuše prema njoj, što Branta nagna da se oseti malo nelagodno. Iako je voleo Mirisu, postojali su trenuci kada bi požalio što je ona tako dobro obaveštena i što joj se porodica stara o Arhivi tokom poslednjih pet pokolenja.
Koja to, draga?
Sada je došao red na Mirisu da se oseti nelagodno, iako je uspela da prikrije ozlojeđenost. Nije joj se dopadalo da prema njoj ima pokriveteljsko držanje neko ko, zapravo, nije bio odveć inteligentan, premda nesumnjivo lukav ili je, možda, prepreden bila bolja reč. Okolnost da je gradonačelnica Voldron bacila oko na Branta nije nimalo zabrinjavala Mirisu; to ju je samo zabavljalo, pa je čak osećala i izvesnu simpatiju prema starijoj ženi.