Krakan! ote se jednom od putnika na stražnjem sedištu. Da li je neko poneo fotoaparat?
Prekasno je da bismo se sada vraćali po to, uzvrati većnik Simons. U svakom slučaju, biće obilje vremena za fotografisanje. Sumnjam da će uzleteti odmah pošto se pozdrave sa nama!
U glasu mu se pojavio izvestan prizvuk histeričnosti, ali Brant mu nije mogao zameriti na tome. Ko je mogao da zna šta ih čeka s one strane prevoja narednog brda?
Javiću vam se čim budem imala nešto da izvestim, gospodine predsedniče. Gradonačelnica Voldron koristila je radio u kolima. Brant uopšte nije primetio poziv, budući da se sasvim zadubio u sanjarenje. Prvi put u životu zažalio je što nije malo više učio istoriju.
Razume se, bio je upućen u osnovne činjenice; svako dete na Talasi doznavalo ih je od malih nogu. Znao je kako je, dok su stoleća tromo prolazila, dijagnoza astronoma postajala sve izvesnija, a predviđeni datum sve precizniji. Godine 3600, plus ili minus sedamdeset pet godina, Sunce će postati nova. Ne naročito spektakularna, doduše ali dovoljno velika
Jedan stari filozof primetio je jednom da saznanje da će biti obešen ujutro čudesno ospokojava čovekov um. Nešto slično zbilo se sa celom ljudskom rasom tokom završnih godina Četvrtog Milenijuma. Ako je postojao jedan trenutak kada se čovečanstvo konačno suočilo sa istinom, istovremeno uz pomirenost sa sudbinom i odlučnost, bilo je to u onu decembarsku ponoć kada se godina 2999. pretvorila u 3000. Niko ko je video kako se prvi put pojavljuje trojka nije mogao smetnuti s uma da nikada neće biti četvorke.
No, preostalo je još više od pola milenijuma; mnogo je još moglo da postigne trideset pokolenja koja će još živeti i umreti na Zemlji kao i njegovi preci pre njih. U najmanju ruku, mogli su da sačuvaju znanje rase i najveća ostvarenja ljudske umetnosti.
Još u osvit svemirskog doba prve robotske sonde koje su se otiskivale iz Sunčevog sistema nosile su snimke muzike, poruka i slika za slučaj da na njih naiđu drugi istraživači kosmosa. Iako, doduše, nikada nije bio otkriven nikakav trag tuđih civilizacija u matičnoj Galaksiji, čak i najveći pesimisti bili su uvereni da se inteligencija mora nalaziti negde u milijardama drugih vaseljenskih ostrva koja su se pružala dokle god su domašali najmoćniji teleskopi.
Vekovima su terabajti i terabajti ljudskih znanja i kulture odašiljani ka Maglini Andromeda i njenim udaljenijim susedima. Niko, razume se, neće nikada doznati da li su signali primljeni odnosno, ako i jesu, da li ih je bilo moguće protumačiti. Ali pobuda je bila ono što je većina ljudi delila, poriv da se ostavi neka poslednja poruka, nekakav signal kojim bi se reklo: Evo i ja sam jednom bio živ!
Negde oko 3000. godine astronomi su konačno postali uvereni da su njihovi džinovski teleskopi otkrili sve planetne sisteme u krugu poluprečnika pet stotina svetlosnih godina oko Sunca. Tu je otkriveno na desetine svetova čija je veličina približno odgovarala Zemljinoj, a neki od bližih bili su grubo kartografisani. Nekoliko ih je imalo atmosfere koje su sadržale nepogrešivo znamenje života: abnormalno visok postotak kiseonika. Postojali su razložni izgledi da bi ljudi na tim svetovima mogli opstati samo kada bi uspeli da stignu do njih.
Negde oko 3000. godine astronomi su konačno postali uvereni da su njihovi džinovski teleskopi otkrili sve planetne sisteme u krugu poluprečnika pet stotina svetlosnih godina oko Sunca. Tu je otkriveno na desetine svetova čija je veličina približno odgovarala Zemljinoj, a neki od bližih bili su grubo kartografisani. Nekoliko ih je imalo atmosfere koje su sadržale nepogrešivo znamenje života: abnormalno visok postotak kiseonika. Postojali su razložni izgledi da bi ljudi na tim svetovima mogli opstati samo kada bi uspeli da stignu do njih.
Ljudi to nisu mogli ali je zato Čovek mogao.
Prvi sejački brodovi bili su primitivni, ali je čak i takvo njihovo sazdavanje nalagalo krajnje domete tehnologije. Uz pogonske sisteme koji su bili dostupni oko 2500. godine mogli su da stignu do najbližih planetnih sistema za dve stotine godina, noseći svoje dragocene tovare smrznutih embriona.
Ali to im je još bio najlakši zadatak. Takođe su morali da ponesu i automatsku opremu koja će oživeti i odgajiti te potencijalne ljude i naučiti ih kako da opstanu na jednom nepoznatom i verovatno negostoljubivom svetu. Bilo bi beskorisno štaviše, okrutno iskrcati golu neupućenu decu na svetove koji su podjednako neprijateljski kao Sahara ili Antarktik. Valjalo ih je poučiti, dati im oruđa, pokazati im kako da pronađu i koriste lokalne izvore sirovine. Pošto se sejačka letelica spustila i postala Matični Brod, možda je još pokolenjima morala da se stara o svom potomstvu.
No, trebalo je poneti ne samo ljude nego i celokupnu biotu. Takođe je trebalo da budu uključene i biljke (iako niko nije mogao da zna da li će za njih biti pogodnog tla), domaće životinje i iznenađujuće raznovrsje važnih insekata i mikroorganizama za slučaj da dođe do kraha normalnih sistema za proizvodnju hrane, te se pokaže neophodno potražiti spas u osnovnim poljoprivrednim tehnikama.